Zašto slikam baš akvarel tehnikom?

Akvarel je kao razgovor sa vodom – nikad ne znaš gde će te odvesti. To je sloboda i nepredvidivost u isto vreme, savršen balans kontrole i prepuštanja. Kada uzmem četkicu i pustim boju da se razlije, osećam da ne slikam samo rukom već i intuicijom.

Sve greške postaju deo priče, deo života tog papira. To je ono što ga čini iskrenim.

U akvarelu ne postoji “popravka.” Sve greške postaju deo priče, deo života tog papira. To je ono što ga čini iskrenim. Moraš da se pomiriš s tim da nećeš uvek imati poslednju reč – voda i pigment će ti često pokazati pravac. I upravo u tom procesu nastaje magija.

Slikanje akvarelom je kao meditacija u pokretu. Boje plešu, stapaju se i stvaraju nijanse koje nisi ni zamislio. Nekada je to dramatičan vrtlog, nekada suptilna senka. Svaki potez četkicom je trenutak koncentracije i oslobađanja, trenutak kad si potpuno prisutan.

Volim akvarel jer mi dopušta da istražujem – ne samo šta mogu da stvorim, već i šta mogu da osećam.

On nije savršen. Nije uštirkan. On je živ, spontan i prelep baš takav kakav jeste.

Voda i pigment će ti često pokazati pravac. I upravo u tom procesu nastaje magija kreiranjem akvarel tehnikom.

To ga čini neodoljivim.